U libru „Novalja - narodni život i običaji“ dr. B. Širole moremo pročitat kakovi su običaji bili svoj dan u Veloj šetemeni. Tako se more pročitat da su se na Veli četrtak podvezivali zvoni, pa su podne i početak službe Božje obznanjivala dičina hodeć po Novalji i škrebetajuć škrebetalnicamin.

Kad smo pred desetak godišć dicu u školi pitali ča je škrebetalnica, morali smo, da nas razumu, tu besedu „prevest“ na standardni književni jezik. Onda su svi, ko jedan, škrebetalnicu povezali s navijanjem za svoj nogometni klub. Zato smo učeniciman dali domaću zadaću da doma pitaju svoje starije ča je škrebetalnica, šćapanje, koluba i sl. Dica su zabilježila pripovidanje starijih ljudi ki su se običajev škrebetanja i šćapanja živo spominjali i prisjećanja onih ništo mlajih naših sugrađanov (danas otprilike šezdesetgodišnjakov) ki su imenovali svi novaljski maranguni ča su činli škrebetalnice. Jedan otac je opisal i nacrtal škrebetalnicu, a nikoliko učenikov je u školu donilo jako stare, alʼ uščuvane škrebetalnice. Od tad, svako godišće prije nego ča počmu uskrsni blagdani, postavimo izložbu škrebetalnic i za početak nastave malo škrebetamo. To je naša poveznica s tradicijom rodnoga mesta.

 Zahvaljujemo sviman učeniciman, bivšiman i sadašnjiman, ki pomažu oko izložbe. Fala i vlč. Marijanu Kosiću ča na izložbu donese jako staru škrebetalnicu župe Lun, fala ravnatelju ča nas podupire, a fala i sviman ki moraju otrpit malo jače škrebetanje.

Manje poznate besede:

koluba, kolubica – kolač u obliku pletenice, namijenjen djevojčicama kao poklon za                            Uskrs, a  dječaci su dobivali kolač; izrađuje se od tijesta za pogaču

pogača – uskrsni kruh

škrebetalnica - čegrtaljka

Edita Denona, pedagoginja i Zavičajna grupa