U Novalji, a tako i u drugiman mestiman, maškare su bile LIPE i GRUBE. Maske se nisu kupovale, a tako ni vešte. Na sebe se naheljvalo stare jakete, fuštani, obuklo kožu od ovce (maškalič), na glavu stavljalo rozi od brava, a obraz ocrnil sajon (čađom). To su bile GRUBE MAŠKARE.

U Novalji se maska zvala VIZERA, pa još i danas čujemo rugalicu „Grub ko vizera“ ili „Maškara vizera“. Maškara je morala bit ča grupša, pa su puhali u rog, bukali i škrebetali po mestu.

Lipe maškare su bile ženske ke su obučevale starinske suknje, na glavu stavile facol ili klobuk, a na lice gusto upleteni merlići da ih se ne pozna.

U vrimenu od Tri kralja do Čiste srede veli su hodili u maškare četvrtkon, a svaki je četvrtak imal ime: RIĆAVAC, KOKOŠAR, PETEŠAR, TUSTI  i PUSTI. Čin bi došli osprid ničigove kuće, maškare bi zapivale:

         „Mesopustu, dobro moje,

          Sve kokoše bihu tvoje,

          I kokoši i kopuni

         I divojke pod barkuni.“

Domaćini bi ih darivali jajiman, brašnon, suhon hobotnicon, slanin meson od ovce ili prasca. Sve bi zafrajali na nedilji KUSICI (prva nedilja u Korizmi).

Muške maškare užale su divojkamin zapivat pod barkun:

            „O, Marijo, ne hodi na tanci

            Jer ćeš svoji razderat opanci!

            A kad dojde vrime mesopusta,

            Ljubit će te moja slatka usta.“

Ča se ilo?

1.      Na mesopust se skuhal brunac juhe od slanoga mesa (ovčetina i praščevina) s makarunićima i moralo je ostat za vičeru

2.      U novije vrime kuha se na mesopust gulaš od puno mesa i činu se makaruni na iglu, ili se peče janjetina

3.      Frite i hrostuli bili su glavno slašće

Priredili: Edita Denona, pedagoginja i Zavičajna grupa